GLAMOČANILAKTAŠI
Live statistika posetilaca
Stanje: Novo, originalno i sigurno upakovano
✔ Šaljemo u roku od 24h
✔ Poštarina: Preporučena pošiljka | Više detalja
✔ Dostava: Vremena dostave po državama
✔ Povrat: 30 dana povrat novca ili zamjena (kupac plaća povratnu poštarinu)
| Isporuka & povrati
Plaćanje: PayPal • bankovni prenos • pouzećem (gdje je dostupno)
Zaštićena kupovina:
Garantovana isporuka plaćenih artikala ili vraćamo novac.
Zaštita vaše narudžbe i troškova poštarine putem PayPal-a.
Više detalja
Crveni sator Anita Dajamant knjiga 2024 Istorijski
Ovaj artikal Crveni sator Anita Dajamant knjiga 2024 Istorijski je u kategoriji Istorijski i proizvođača LAGUNA - Dostupan odmah u Kupovati.com prodavnici! 🚀 KUPI ODMAH – Brza dostava širom SVJETA sa LINKOM za praćenje! 💳 Plaćaj pouzećem, PLATNOM KARTICOM ili PayPalom 💳. Posljednji primjerci nestaju, stigne za 2-5 dana + live tracking 📦. Ne čekaj! ⏰
Crveni sator Anita Dajamant knjiga 2024 Istorijski Laguna izdanje
Format: 13x20 cm
Broj strana: 344
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja:
17. april 2024.
17. april 2024.
ISBN: 978-86-521-4893-6
Prevodilac: Nenad Dropulić
O knjizi
Bestseler New York Timesa
Moderni klasik koji na originalan način tumači jendnu od najstarijih priča
Ime joj je Dina. U Bibliji, u Knjizi Postanja, samo se pominje u mnogo poznatijim poglavljima o njenom ocu Jakovu i njegovih dvanaest sinova.
Ispričan glasom Dine, ovaj roman otkriva tradicije i nemire u životima žena iz prošlosti – svet crvenog šatora. On počinje pričama njenih majki – Lie, Rahile, Zilpe i Bilhe – četiri Jakovljeve žene. One vole Dinu i daruju je veštinama koje će joj pomoći u njenom potonjem životu. Naposletku, kada se bude zaljubila, doći će do tragedije zbog koje će morati da pobegne od porodice.
Dinina saga dopire iz jednog izuzetnog perioda rane istorije i vezuje čitaoca nitima neodoljive privlačnosti. Dirljiva priča Crvenog šatora otkriva zaboravljeni svet čudesnih rađanja, robova, zanatlija, kućnih bogova i sestrinskih tajni.
„Anita Dajamant je izuzetan pripovedač, koji ne samo da pred našim očima oživljava one žene o kojima nam Biblija tako malo govori, pokazujući čitaocu da se ljudi iz davnine ne razlikuju mnogo od nas samih, barem ne kada je reč o iskušenju i tragediji, sreći i ljubavi.“
– Booklist
„Dajamantova na veličanstven način opisuje živote žena iz doba koje je izrodilo našu civilizaciju i naše najtrajnije vrednosti.“
– Publishers Weekly
„Snažan, životan roman... Moglo bi se reći da Crveni šator izgleda onako kako bi izgledala Biblija da ju je pisala žena, ali samo je Anita Dajamant mogla da mu udahne takvu veličanstvenost i lepotu.“
– Boston Globe
Moderni klasik koji na originalan način tumači jendnu od najstarijih priča
Ime joj je Dina. U Bibliji, u Knjizi Postanja, samo se pominje u mnogo poznatijim poglavljima o njenom ocu Jakovu i njegovih dvanaest sinova.
Ispričan glasom Dine, ovaj roman otkriva tradicije i nemire u životima žena iz prošlosti – svet crvenog šatora. On počinje pričama njenih majki – Lie, Rahile, Zilpe i Bilhe – četiri Jakovljeve žene. One vole Dinu i daruju je veštinama koje će joj pomoći u njenom potonjem životu. Naposletku, kada se bude zaljubila, doći će do tragedije zbog koje će morati da pobegne od porodice.
Dinina saga dopire iz jednog izuzetnog perioda rane istorije i vezuje čitaoca nitima neodoljive privlačnosti. Dirljiva priča Crvenog šatora otkriva zaboravljeni svet čudesnih rađanja, robova, zanatlija, kućnih bogova i sestrinskih tajni.
„Anita Dajamant je izuzetan pripovedač, koji ne samo da pred našim očima oživljava one žene o kojima nam Biblija tako malo govori, pokazujući čitaocu da se ljudi iz davnine ne razlikuju mnogo od nas samih, barem ne kada je reč o iskušenju i tragediji, sreći i ljubavi.“
– Booklist
„Dajamantova na veličanstven način opisuje živote žena iz doba koje je izrodilo našu civilizaciju i naše najtrajnije vrednosti.“
– Publishers Weekly
„Snažan, životan roman... Moglo bi se reći da Crveni šator izgleda onako kako bi izgledala Biblija da ju je pisala žena, ali samo je Anita Dajamant mogla da mu udahne takvu veličanstvenost i lepotu.“
– Boston Globe