Lokacija proizvoda:
Laktaši, RS, BiH
Format: 13x20 cm
Broj strana: 248
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja:
9. maj 2019.
9. maj 2019.
ISBN: 978-86-521-3249-2
O knjizi
Autorov prvenac.
Samo smo sedeli i blejali onako odrpani, naivni i nikakvi. Bili smo ubeđeni da smo pankeri, onoliko koliko to može da se bude sa petnaest godina. Sretao sam veće pankere od nas koji su imali po pedeset i više godina.
Osamnaest godina posle prvog izdanja, Ples sitnih demona otkrivaju nove generacije koje u odrastanju Bobana Šestića na beogradskim ulicama prepoznaju i svoje sazrevanje. A kad se punoletstvo jedne knjige može ispratiti istim rečima koje su dočekale njeno rođenje, onda to već nešto govori o sudu vremena i sudbini knjige.
„Bez sumnje, Ples sitnih demona biće bestseler, evergrin i omiljena knjiga svih koji se osećaju mladalački. Markov debi-roman ima literarne kvalitete pred kojima ni namćorasti kritičari ne mogu a da ne zastanu s uvažavanjem. Marko se već na samom početku karijere kretao sa lakoćom u svom poetičkom opsegu, podražavajući uzore, Bukovskog i Selindžera, ali ostvarujući vidan autorski otklon od njih. Iskazao se i kao izuzetno duhovit narator. Uz to se, takođe, našla i životna mudrost kakva bi se očekivala od mnogo starijeg pisca.“ Krsto Perović, 2001.
„U glavi je Bobanovoj sve u previranju, i u nekad šarmantnom, a nekad šmirantskom haosu njegovih demonstrativnih postupaka i nadobudnih ’smatranja’ mnogi će od nas prepoznati i nešto, ili mnogo šta, od svojih ranih jada. Vidojković svoju sweet little story, svoj urbani kroki smešten u Beograd u sunovratnim godinama 1991-1992. (čija je pritiskajuća i turobna društvena atmosfera ovde tek marginalno prisutna) vodi sigurno i fabulira vešto, gradeći likove koji nisu ni papirnate monade ni nabudženo Autentični Ulični Tipovi, oni koji po mnogim ’sitnorealističkim’ romanima neslavno umiru od overdouza pseudoautentičnosti.“ Teofil Pančić, 2001.
Samo smo sedeli i blejali onako odrpani, naivni i nikakvi. Bili smo ubeđeni da smo pankeri, onoliko koliko to može da se bude sa petnaest godina. Sretao sam veće pankere od nas koji su imali po pedeset i više godina.
Osamnaest godina posle prvog izdanja, Ples sitnih demona otkrivaju nove generacije koje u odrastanju Bobana Šestića na beogradskim ulicama prepoznaju i svoje sazrevanje. A kad se punoletstvo jedne knjige može ispratiti istim rečima koje su dočekale njeno rođenje, onda to već nešto govori o sudu vremena i sudbini knjige.
„Bez sumnje, Ples sitnih demona biće bestseler, evergrin i omiljena knjiga svih koji se osećaju mladalački. Markov debi-roman ima literarne kvalitete pred kojima ni namćorasti kritičari ne mogu a da ne zastanu s uvažavanjem. Marko se već na samom početku karijere kretao sa lakoćom u svom poetičkom opsegu, podražavajući uzore, Bukovskog i Selindžera, ali ostvarujući vidan autorski otklon od njih. Iskazao se i kao izuzetno duhovit narator. Uz to se, takođe, našla i životna mudrost kakva bi se očekivala od mnogo starijeg pisca.“ Krsto Perović, 2001.
„U glavi je Bobanovoj sve u previranju, i u nekad šarmantnom, a nekad šmirantskom haosu njegovih demonstrativnih postupaka i nadobudnih ’smatranja’ mnogi će od nas prepoznati i nešto, ili mnogo šta, od svojih ranih jada. Vidojković svoju sweet little story, svoj urbani kroki smešten u Beograd u sunovratnim godinama 1991-1992. (čija je pritiskajuća i turobna društvena atmosfera ovde tek marginalno prisutna) vodi sigurno i fabulira vešto, gradeći likove koji nisu ni papirnate monade ni nabudženo Autentični Ulični Tipovi, oni koji po mnogim ’sitnorealističkim’ romanima neslavno umiru od overdouza pseudoautentičnosti.“ Teofil Pančić, 2001.
