Format: 13x20 cm
Broj strana: 224
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Godina izdanja:
5. novembar 2019.
5. novembar 2019.
ISBN: 978-86-521-3405-2
O knjizi
O IVANU NEGRIŠORCU
„Žicu na koju je u Svetilniku nabasao, Ivan Negrišorac nije našao pa zašao – nego je u Matičnom mleču ponovo pronašao i na pravom zadatku zaposlio svoju maštu, poetiku i omilitiku. Malo ih je, ako ih uopšte ima, u savremenoj srpskoj poeziji, koji na jednom razboju prirodnije pretkivaju predivo velikog narativa i srećnije izlaze na kraj sa tolikim sadržajima, simbolima i motivima.“ Matija Bećković
„Negrišorčev roman u stihovima, taj zakučasti rukopis oblačića, bio je sasvim čitljiv, a svetlosne glavice po raznim vremenima i prostorima obasjavala je i u jedinstven hronotop sabirala neovdašnja, prisna svetlost kojom se ovde sve pričešćuje. U tu svetlost Ivan Negrišorac je odvažno zakoračio, prožet takvom svetlošću raskošno zapevao.“ Rajko Petrov Nogo
„Kultura pomaže pesniku i nama da svoj identitet i posebnost potvrdimo svedočenjem o dugom trajanju i tradiciji koja nas određuje i uslovljava. Ivan Nagrišorac to čini na način nadahnutog i posvećenog pesnika koji stoji po strani od političke ili ideološke funkcionalizacije predočenih sadržaja, i posebno kičerske, kvazipatriotske, a u stvari za umetnost pogubne manipulacije njima.“ Mihajlo Pantić
„Iako novije Negrišorčeve knjige mogu biti shvaćene kao polifonijski izgrađene, pri čemu se celina uobličava učešćem više pojedinačnih glasova koji se okupljaju po dijahronijskoj i sinhronijskoj ravni, pesnik na planu načina govora, uz retka odstupanja, ipak prednost pruža standardnom, visoko komunikativnom idiomu, i tako olakšava posao svome čitaocu.“ Saša Radojčić
„Žicu na koju je u Svetilniku nabasao, Ivan Negrišorac nije našao pa zašao – nego je u Matičnom mleču ponovo pronašao i na pravom zadatku zaposlio svoju maštu, poetiku i omilitiku. Malo ih je, ako ih uopšte ima, u savremenoj srpskoj poeziji, koji na jednom razboju prirodnije pretkivaju predivo velikog narativa i srećnije izlaze na kraj sa tolikim sadržajima, simbolima i motivima.“ Matija Bećković
„Negrišorčev roman u stihovima, taj zakučasti rukopis oblačića, bio je sasvim čitljiv, a svetlosne glavice po raznim vremenima i prostorima obasjavala je i u jedinstven hronotop sabirala neovdašnja, prisna svetlost kojom se ovde sve pričešćuje. U tu svetlost Ivan Negrišorac je odvažno zakoračio, prožet takvom svetlošću raskošno zapevao.“ Rajko Petrov Nogo
„Kultura pomaže pesniku i nama da svoj identitet i posebnost potvrdimo svedočenjem o dugom trajanju i tradiciji koja nas određuje i uslovljava. Ivan Nagrišorac to čini na način nadahnutog i posvećenog pesnika koji stoji po strani od političke ili ideološke funkcionalizacije predočenih sadržaja, i posebno kičerske, kvazipatriotske, a u stvari za umetnost pogubne manipulacije njima.“ Mihajlo Pantić
„Iako novije Negrišorčeve knjige mogu biti shvaćene kao polifonijski izgrađene, pri čemu se celina uobličava učešćem više pojedinačnih glasova koji se okupljaju po dijahronijskoj i sinhronijskoj ravni, pesnik na planu načina govora, uz retka odstupanja, ipak prednost pruža standardnom, visoko komunikativnom idiomu, i tako olakšava posao svome čitaocu.“ Saša Radojčić
